Европска унија је 30. марта у четвртак постигла политички договор о амбициозном циљу за 2030. годину, односно проширењу коришћења обновљивих извора енергије, што је кључни корак у њеном плану за борбу против климатских промена и напуштање руских фосилних горива, известио је Ројтерс.
Споразум предвиђа смањење коначне потрошње енергије широм ЕУ за 11,7 одсто до 2030. године, што ће, према речима парламентараца, помоћи у борби против климатских промена и смањењу употребе руских фосилних горива у Европи.
Земље ЕУ и Европски парламент договорили су се да повећају удео обновљивих извора енергије у укупној коначној потрошњи енергије ЕУ са садашњих 32 одсто на 42,5 одсто до 2030. године, твитовао је посланик Европског парламента Маркус Пипер.
Споразум још увек треба да формално одобре Европски парламент и државе чланице ЕУ.
Претходно, у јулу 2021. године, ЕУ је предложила нови пакет „Спремни за 55“ (обавеза смањења емисије гасова стаклене баште за најмање 55% до краја 2030. године у поређењу са циљем из 1990. године), чија је важна компонента закон о повећању удела обновљивих извора енергије. Од друге половине 2021. године, светска ситуација се нагло променила. Руско-украјинска криза створила је велике проблеме са снабдевањем енергијом. Да би се убрзао излазак из ЕУ до 2030. године, како би се ослободили зависности од руске фосилне енергије, уз истовремено осигуравање економског опоравка од нове епидемије короне, убрзање темпа замене обновљивих извора енергије је и даље најважнији излаз из ЕУ.
„Обновљива енергија је кључна за европски циљ климатске неутралности и омогућиће нам да обезбедимо наш дугорочни енергетски суверенитет“, рекла је Кадри Симсон, комесарка ЕУ задужена за енергетска питања. Овим споразумом дајемо инвеститорима сигурност и потврђујемо улогу ЕУ као глобалног лидера у примени обновљивих извора енергије и предводника у транзицији ка чистој енергији.“
Подаци показују да ће 22 одсто енергије ЕУ долазити из обновљивих извора 2021. године, али постоје значајне разлике између земаља. Шведска предњачи међу 27 земаља чланица ЕУ са 63 одсто удела обновљиве енергије, док у земљама попут Холандије, Ирске и Луксембурга обновљива енергија чини мање од 13 одсто укупне потрошње енергије.
Да би испунила нове циљеве, Европа мора да направи огромна улагања у ветроелектране и соларне фарме, прошири производњу обновљивог гаса и ојача европску електроенергетску мрежу како би интегрисала више чистих ресурса. Европска комисија је саопштила да ће до 2030. године бити потребно додатних 113 милијарди евра инвестиција у инфраструктуру за обновљиве изворе енергије и водоник ако ЕУ жели да се потпуно одмакне од зависности од руских фосилних горива.
Време објаве: 31. март 2023.