Северна Кореја продаје фарме у Западном мору Кини и нуди улагање у соларне електране

Познато је да је Северна Кореја, која пати од хроничне несташице струје, предложила да инвестира у изградњу соларних електрана као услов за дугорочни закуп фарме у Западном мору Кини. Кинеска страна није спремна да одговори, рекли су локални извори.

Репортер Сон Хје-мин извештава из Северне Кореје.

Званичник у Пјонгјангу је 4. августа за Слободну Азију (Free Asia Broadcasting) рекао: „Почетком овог месеца, предложили смо Кини да инвестира у изградњу соларне електране уместо да закупи фарму на Западу.“

Извор је рекао: „Ако кинески инвеститор уложи 2,5 милијарди долара у изградњу соларне електране на западној обали, начин отплате биће закуп фарме у Западном мору на око 10 година, а конкретнији начин отплате биће разматран након закључења билатералне трансакције“, додао је.

Ако се граница затворена због коронавируса отвори и трговина између Северне Кореје и Кине у потпуности настави, наводи се да ће Северна Кореја предати Кини фарму у Западном мору која може да узгаја шкољке и рибу попут шкољки и јегуља током 10 година.

 

22

 

Познато је да је други економски комитет Северне Кореје предложио Кини да инвестира у изградњу соларних електрана. Документи о инвестиционом предлогу су факсом послати из Пјонгјанга кинеском колеги повезаном са кинеским инвеститором (појединцем).

 

Према документима предложеним Кини, откривено је да ће, ако Кина инвестира 2,5 милијарди долара у изградњу соларне електране способне да производи 2,5 милиона киловата електричне енергије дневно на западној обали Северне Кореје, изнајмити 5.000 фарми у Западном мору Северне Кореје.

 

У Северној Кореји, Други економски комитет је организација која надгледа економију муниције, укључујући планирање и производњу муниције, а промењен је у Националну одбрамбену комисију (тренутно Комисију за државне послове) у оквиру кабинета 1993. године.

 

Извор је рекао: „Ригња фарма Западног мора, која се планира да се изда у закуп Кини, позната је из Сончон-гуна, Северни Пјонган, Џеунгсан-гуна, Јужни Пјонган, након Гваксана и Јомџу-гуна.“

 

Истог дана, званичник из провинције Северни Пјонган је рекао: „Ових дана, централна влада вредно ради на привлачењу страних инвестиција, било да је у питању новац или пиринач, како би предложила различите начине за превазилажење економских тешкоћа.“

 

Сходно томе, свака трговинска организација под управом кабинета промовише шверц из Русије и увоз хране из Кине.

 

Извор је рекао: „Највећи пројекат међу њима је предаја рибље фарме Западног мора Кини и привлачење инвестиција за изградњу соларне електране.“

 

Наводи се да су севернокорејске власти дале рибље фарме у Западном мору својим кинеским колегама и омогућиле им да привуку инвестиције, било да је у питању Економски комитет или кабинетска економија, која је прва институција која привлачи стране инвестиције.

 

Познато је да је план Северне Кореје да изгради соларну електрану на западној обали био разматран пре коронавируса. Другим речима, он је предложио да се права на развој рудника ретких земаља пренесу на Кину и привуку кинеске инвестиције.

 

У том смислу, РФА Слободно азијско емитовање је известило да је у октобру 2019. године Трговинска организација Пјонгјанга пренела права на развој рудника ретких земаља у Чолсан-гуну, провинцији Северни Пјонган, на Кину и предложила Кини да инвестира у изградњу соларних електрана у унутрашњости западне обале.

 

Међутим, чак и ако Кина стекне права Северне Кореје да развија и експлоатише ретке земље у замену за њена улагања у фондове за изградњу соларних електрана у Северној Кореји, довођење севернокорејских ретких земаља у Кину представља кршење санкција против Северне Кореје. Стога је познато да су кинески инвеститори забринути због неуспеха улагања у трговину ретким земљама у Северној Кореји, и самим тим је познато да инвестициона привлачност око трговине ретким земљама између Северне Кореје и Кине још увек није остварена.

 

Извор је рекао: „Привлачење инвестиција у изградњу соларних електрана путем трговине ретким земним елементима није остварено због санкција Северне Кореје, па покушавамо да привучемо кинеске инвестиције предајом фарме у Западном мору, која није предмет санкција Северне Кореје, Кини.“

 

У међувремену, према подацима Националног завода за статистику Републике Кореје, у 2018. години, капацитет производње електричне енергије Северне Кореје био је 24,9 милијарди kW, што је једна 23. део капацитета Јужне Кореје. Корејски институт за истраживање енергетике такође је открио да је производња електричне енергије по глави становника у Северној Кореји у 2019. години била 940 kWh, што је само 8,6% производње Јужне Кореје и 40,2% просека земаља ван ОЕЦД-а, што је веома лоше. Проблеми су старење хидро и термо постројења за производњу електричне енергије, која су енергетски ресурси, и неефикасни системи преноса и дистрибуције.

 

Алтернатива је „развој природне енергије“. Северна Кореја је у августу 2013. године усвојила „Закон о обновљивим изворима енергије“ за развој и коришћење обновљивих извора енергије као што су соларна енергија, енергија ветра и геотермална енергија, наводећи да је „пројекат развоја природне енергије огроман пројекат који захтева новац, материјале, труд и време“. 2018. године смо објавили „средњорочни и дугорочни план развоја природне енергије“.

 

Од тада, Северна Кореја је наставила да увози кључне делове попут соларних ћелија из Кине и инсталира соларне системе у комерцијалним објектима, транспортним средствима и институционалним предузећима како би подстакла производњу електричне енергије. Међутим, блокада због короне и санкције против Северне Кореје спречиле су увоз делова неопходних за проширење соларних електрана, а развој технологије соларних електрана такође има потешкоћа, рекли су извори.


Време објаве: 09.09.2022.